O Nama
Par reči o nama
Dr Dragica Đokić
Vesta
Vesta, jedna od šest predstavnika prve šestorke božanskog Olimpa, bila je najstarije dete Reje i Hrona, koja je ujedno poslednja izašla iz utrobe svoga oca po oslobađanju svojih braće i sestara od strane njihovog brata Zevsa. Njeno starorimsko ime “Vesta” potiče od sanskritskog korena reči „vas“ koja opisuje “sjaj”, čime uviđamo da i samo ime ove boginje ukazuje na njenu ključnu mitološku ulogu čuvarke večnog plamena ognjišta i života.
Stoga i stari vedski spisi (njihova starost datira na oko 3000 godina p.n.e.) koji su posvećeni Vastuu i koji, kao preteča Feng Šuija, predstavlja umetnost uređivanja životnog prostora usklađenog sa univerzalnim zakonima prirode, u sebi kriju tajnu održavanja večnog Plamena Života, čija je antička boginja Vesta arhetipski predstavnik.
Ovaj Vestin plamen za nas ima duboko metafizičko značenje u kome se krije tajna Života samog, jer on ujedno čini samu njegovu esenciju, božansku svetlosnu iskru utelovljenu u naša smrtna tela. Stoga je Vesta čuvarka najdubljih znanja, iskre života i prasećanja na naše božansko poreklo. Za razliku od drugih bogova koji su u helenističko doba predstavljani kamenim skulpturama, Vesta je predstavljana živim plamenom koji je bio njen glavni simbol.
Vestin plamen je predstavljao simbol svakog doma i porodice pa kada bi se supružnici zavetovali svetim bračnim zavetima, nevestina majka bi upalila baklju sa svog kućnog ognjišta, prenevši je u dom bračnog para kako bi njome upalila prvu vatru na ognjištu njihovog novog zajedničkog doma, čime se simbolično obezbeđivalo blagostanje, stabilnost, mir i napredak porodice, ali i nastavljanje svetog plamena života kroz potomstvo.
I danas, svaki početak Olimpijskih igara simbolizuje paljenje Vestine baklje na mestu prapostojbine naše moderne civilizacije – Grčke, čiji sveti Večni Plamen, prolazeći kroz veliki broj zemalja, simbolično ujedinjuje Svet u jednu veliku porodicu. Ovaj sveti Olimpijski Vestin plamen nas takođe simbolično povezuje i sa prapostojbinom naše moderne civilizacije na čijim temeljima je izgnikla.
Svake godine 1. marta, održavane su svetkovine u čast Veste, tokom kojih bi Vestalke gasile Svetu vatru, a zatim je ponovo palile, što je moglo simbolizovati kako završetak jedne i početak naredne godine, tako i sam ciklus života kroz smrt i ponovno rođenje.
Ukoliko se duboko zamislimo nad suštinskim značenjem Svetog Vestinog plamena, uvidećemo da su njene sveštenice svojim svetim ritualima u cilju njegovog održavanja, tim činom čuvale u našem kolektivnom sećanju najznačajniji simbol našega postojanja – samu ljudsku Dušu (svetlost plamena), koja utelovljena u smrtno telo (ognjište), čini suštastveno središte našeg sopstva, koje, baš kao i Vestin Večni plamen, karakteriše plamen našeg večnog života!
Tako Vestin plamen ne čini samo simboličan obrazac za život koji se generacijama nastavlja na planeti Zemlji, već nam ujedno ukazuje i na večni Život naših Duša, kroz simbol Večnog Plamena.